Odgoj Maltezera zahteva veliko znanje, strpljenje, vreme i ljubav prema ovoj rasi golubova.
Samim pogledom na Standard Malteškog goluba, može se zapaziti koliko to osobina mora zadovoljiti
izgled Malteškog goluba da bi on mogao da se svrsta u kategoriju ''izvanredan''.
Bez namere da umanjim vrednost i lepotu ostalih rasa golubova, koji u proseku imaju 3-4 rasne
osobine na koje se mora obratiti pažnja, kvalitetan Malteški golub mora ispuniti bar 7-8 visokih
standarda za pojedine delove tela. Tu spadaju: dužina nogu, oblik nogu kao jedna od najvažnijih
osobina Malteškog goluba, kratko i kockasto telo, kratka krila, idealan sklop repa i krila, tanak vrat,
dužina vrata u srazmeri sa ostalim delovima tela, lepo zaobljena glava i na kraju,
kao poslednja ali jednako važna osobina, visina samog goluba. Ma koliko se odgajivači slagali ili ne
oko novog standarda za Malteškog goluba, koji jasno nalaže koja je to visina za vrhunske
primerke Malteškog goluba, mora se raditi na neprestanom održavanju visine Malteških golubova
u rasponu od 40 do 45 cm, srazmerno mogućnostima koje matično jato može da isprati,
a sve to pod budnim okom odgajivača da se u tom poslu ne pokvare ostale rasne osobine.
Poslednjih godina smo na izložbama bezbroj puta imali prilike da vidimo šampione i šampione specijalki
sa visinom ispod 38cm, što je nedopustivo ukoliko se hoćemo ozbiljno baviti odgojem
ove skupe i zahtevne rase.
Bavljenje Malteškim golubovima sam počeo još davne 1994.godine, ali sam tek 2005. godine
uneo ozbiljnost u svoj rad, kupovinom prvih golubova od Sabo Janoša iz Mužlje.
Bili su to Kovani i Plavi mužjak i Crna ženka iz njegovog matičnog jata. U naredne tri godine, moj rad se bazirao
na njegovim golubovima i nekoliko golubova Radovana Kostića iz Mužlje. Pored toga, imao sam u jatu mužjaka i ženku
od Bogdana Bekića iz Osijeka, te par Belih golubova Radovana Milovančeva iz S.Mitrovice. Na početku 2009. godine,
pored dva mužjaka i jedne ženke kupljenih od Dr.Boška Sekulića iz Zrenjanina, uvezao sam u jato par golubova
Damira Takača iz Osijeka, čime sam ispravio sve nedostatke koji su se javljali u podmlatku, prvenstveno u vidu
oblika i dužine nogu, kockastog tela i visine, zadržavajući pri tom na visokom nivou ranije osobine mog matičnog jata
u vidu forme, elegancije i sitnog tela. Krajem sezone leženja 2009., uvezao sam od Damira Takača još
7 mladih Malteških golubova izvanrednih osobina, te jednu odličnu ženku od Branka Ušćebrka iz Bijelog Brda,
što mi je omogućilo izvanredne rezultate u vidu mladih golubova, a što su i potvrdile sudije na domaćim i međunarodnim
izložbama. Početkom 2010.godine, od Damira Takača sam kupio još jedan par mladih golubova,
Crvenog mužjaka i Žutu ženku, pa sam, 2010. odgojne sezone ozbiljnije radio na Crvenoj i Žutoj boji i napravio
u rekordno kratkom vremenskom intervalu odlične mlade u tim bojama.
Krajem 2010.godine, kupovinom Crvenog mužjaka od Duleta Čavića iz Vršca, spremio sam se za novu odgojnu sezonu
za još bolji i delotvorniji rad u Žutoj i Crvenoj boji. Takođe sam krajem 2010.godine, uvezao od Damira Takača Crnu i Šimler
ženku, te mladog Plavog mužjaka, kako bih u narednoj sezoni postigao zapažene rezultate i u Crnoj i Plavoj boji.
U matičnom jatu uvek imam oko 15 mužjaka i 20 ženki, koji u toku sezone leženja izlegu oko 50 mladih golubova,
od čega strogom selekcijom jesenje mitarenje dočeka oko 25 mladih golubova. Svake godine se mogu pohvaliti
sa 10-tak odličnih i još toliko veoma dobrih primeraka Malteškog goluba. Krajem 2010 godine, odgajivači iz Srbije i Hrvatske
su iz mog jata odneli preko 20 golubova, što mi je olakšalo selekciju, a tim odgajivačima sigurno pomoglo da u budućem
periodu poprave svoje jato mojim golubovima.
Golubove parim u srodstvu, linijski, prema starim Mađarskim šemama jednog genetičara, odgajivača Sportskih
Pismonoša. Zahvaljujući Damiru Takaču, koji mi je savetima dao smernice za linijski odgoj, uneo sam određene
izmene u svoj sistem parenja, što će mi zasigurno u narednom periodu omogućiti da moje jato Maltezera ostane
u vrhu po kvalitetu.
Što se tiče mehanizama kojima se služim u odgoju Maltezera, mogu slobodno reći da sam u svakom pogledu odgoja
daleko odmakao svim odgajivačima na ovim prostorima. Prva i najvažnija stvar u kvalitetnom odgoju, posle
kvalitetnog rasplodnog materijala, je ishrana. Ulaganje u kvalitetnu ishranu nikada nije uzalud, jer je to najsigurniji
način za postizanje vrhunskih rezultata, kao i za postizanje stabilnog zdravstvenog stanja golubova.
Raznovrsna ishrana, posebno napravljena smeša za svaki period godine i posebno napravljena smeša za svaku
dob golubova, najvažniji je faktor u postizanju kvalitetnog eksterijera golubova i stabilnosti u zdravlju. Takođe, pun
tretman vitaminima i proteinima koji dobijaju mladi golubovi u periodu do 30-tog dana starosti, obezbeđuje kasnije
bolje i zdravije mlade golubove. Jednako važno je i pravilno postupanje sa matičnim golubovima u toku odgojne sezone.
Svaki odgajivač mora do detalja upoznati svoje matično jato, u smislu upoznavanja karakternih osobina svakog
goluba i zahteva koje taj golub traži kako bi svoj rasplod uspešno odradio u toku sezone. Većina odgajivača misli
da je dovoljno upariti golubove, nahraniti i napojiti i da će potomstvo doći samo po sebi, a onda kasnije ti isti odgajivači
odustaju od pojedinih golubova, čak i linija, a sve iz tog razloga što nisu umeli da prepoznaju zahteve koje treba golubovima ispuniti. Zato je istinita izreka koju često koristi g-din Takač, da je velika razlika između GOLUBARA i ODGAJIVAČA!!!
Za čuđenje je i činjenica da mnogo takozvanih ''velikih'' golubara, zapravo ne poznaje rasu koju odgaja.
Bezbroj puta sam od takvih golubara čuo o nekom golubu kako je to primerak ekstra klase, a potom tog istog goluba ti odgajivači odstrane iz svog jata jer zapravo nisu sigurni šta je kvalitet a šta nije, pa reaguju na komentare isto tako neukih golubara.
Selekcija u jatu se mora vršiti često i odlučno. Ne mogu se ostavljati svi mladi golubovi u jatu samo zato jer nismo
uspeli da ih nekome prodamo. Ono što ne bismo sami sebi ostavili za priplod, ne treba ni prodavati niti poklanjati.
Onaj ko se bavi golubarstvom samo zbog lake zarade, srozava ne samo sebe kao odgajivača, već i rasu kojoj ne čini ništa dobro. Pogotovu je ta pojava gajenja Maltezera zbog novca, mnogo više izražena u poslednjih par godina, kada je sve manje kupaca,
a sve više odgajivača blati i ponižava kolege odgajivače samo radi privlačenja kupaca kod sebe. Prodaja je toliko opala
u poslednje vreme, da su odgajivači počeli da intenzivno razmenjuju golubove, a sve to iz razloga što niko ne želi ili ne zna
da napravi selekciju kod Maltezera i tako ukloni sve one primerke koji kasnije leženjem narušavaju kvalitet.
Tako iz ruke u ruku, slabi i prosečni Maltezeri kruže kroz više jata i ostavljaju iza sebe slabo potomstvo.
Ono što važi kao činjenica u današnjem odgoju Maltezera kod nas, a i u celoj Evropi, jeste to da preko 90% Maltezera
ima ''meku'' nogu, odn ''čučavu'' ili radi lakšeg shvatanja mekan odn. opušten srednji zglob noge. To se moglo i videti
u praksi na specijalkama Maltezera ove godine i kod nas i u inostranstvu. U mom jatu je poslednjih godina vidan
napredak u tom segmentu, tako da je situacija obrnuta i gotovo 90% mojih golubova ima upravo pravu, okruglu nogu,
skroz ispravljenu u zglobu, na čemu se mora poraditi u narednom periodu kako bismo svi zajedno napredovali i
polako istisnuli iz odgoja primerke sa tom grubom greškom.